Година 2024. заувек ће остати уписана у историју српске заједнице у Републици Ирској. Те године, после деценија молитве, стрпљења и тихог рада, Срби у Ирској добили су оно што су дуго сањали – свој први стални православни храм, купљен као трајни духовни дом Српске православне цркве у овој земљи.
До тог тренутка, литургијски живот одвијао се у позајмљеним и изнајмљеним просторима, уз разумевање и добру вољу локалних заједница. Ипак, у срцима верника постојала је тиха, али постојана жеља: да постоји место које ће бити трајно, препознатљиво и саборно – место где ће се деца крштавати, млади венчавати, празници славити, а молитва слушати на српском језику.
Куповином црквеног објекта у општини Мит, недалеко од Даблина, та чежња је добила свој облик, зидове и врата.
Храм као знак трајања
Нови храм Српске православне цркве у Ирској није само грађевина. Он је знак трајања. Знак да српска заједница више није пролазна, већ укорењена. Знак да вера, језик и култура могу да живе и далеко од матице – ако постоји заједништво.
Храм је замишљен као отворено место:
– за молитву,
– за сусрет,
– за разговор,
– за децу која уче прве молитве,
– за родитеље који желе да им деца одрастају са свешћу о томе ко су и одакле долазе.
У њему ће се, поред богослужења, развијати и културни и образовни живот заједнице: веронаука, српски језик, духовне трибине, обележавање празника и саборовање народа.
Парохија у Ирској – заједница која је расла пре храма
Српска православна парохија у Ирској постојала је и пре куповине цркве – као жива заједница људи.
Верници су се окупљали у Даблину, Корку, Галвеју, Дрохеди, Атлону, Енису и другим градовима, често путујући сатима како би присуствовали Светој литургији.
Под окриљем Српске православне епархије Британско-ирске, парохија у Ирској постепено је јачала, окупљајући породице различитих генерација: оне који су дошли као радници, студенти, млади брачни парови, али и децу рођену и на ирском тлу.
Управо тај живи парохијски живот био је темељ без којег куповина храма не би била могућа.
Свештеничка служба и лице заједнице – отац Младен
Посебно место у настанку и јачању српске православне заједнице у Ирској припада свештеничкој служби. У годинама када храм још није постојао, управо је лична посвећеност свештеника била главна тачка окупљања верника.
Парохију у Ирској предводи отац Младен Гардовић, чија је служба обележена стрпљењем, непрестаним кретањем и тихим, свакодневним радом. Он је годинама обилазио вернике широм земље, служећи богослужења у различитим градовима и условима, прилагођавајући се околностима, али никада не умањујући значај литургијског живота.
За многе породице, отац Младен био је више од свештеника – духовни ослонац у земљи која је многима била нова и непозната. Кроз крштења, венчања, исповести, разговоре и молитву, заједница је сазревала, градећи поверење и осећај припадности.
Храм који је прво сазрео у срцима
Зато куповина првог српског православног храма у Републици Ирској није била изненадан догађај. Она је била природан исход година духовног живота. Храм је, на известан начин, већ постојао – у срцима људи – пре него што је добио своје зидове.
У том процесу, свештеничка улога није била да води пројекат у административном смислу, већ да чува јединство, подсећајући да је Црква пре свега заједница људи сабраних око Христа.
2024 – година саборности и одговорности
Куповина прве српске православне цркве у Републици Ирској остварена је захваљујући заједничком труду верника, донацијама породица, добровољним прилозима и несебичној подршци људи који су разумели колико је важно да српска заједница има свој духовни центар.
Тај чин није био крај, већ почетак:
– почетак обнове простора
– почетак његовог прилагођавања православном богослужењу
– почетак нове одговорности да се храм чува, одржава и испуни животом.
Место које припада и будућим генерацијама
За децу која одрастају у Ирској, ова црква биће прва успомена на заједничку молитву, на српску реч, на икону, на „Оче наш“.
За њихове родитеље – место мира.
За старије – потврда да труд није био узалудан.
Овај храм је порука да идентитет није препрека интеграцији, већ њен темељ.
Да се може волети Ирска, а чувати се српска душа.
Да се може живети у новом свету, а не изгубити корен.
Тиха победа вере
Историја Срба у расејању често се писала без великих најава, али са дубоким коренима. Куповина прве Српске православне цркве у Републици Ирској управо је такав догађај – тих, али трајан.
Без велике помпе, без гласних најава, 2024. година донела је српској заједници у Ирској нешто што се не мери бројкама – осећај дома.
Прва Српска православна црква у Републици Ирској стоји као сведочанство вере која траје, заједнице која се не распада, народа који зна да чека, али и да сачува.
И као обећање да ће се у њеним зидовима још дуго чути молитва на српском језику – тихо, постојано и са надом.
Школа српског језика и културе Св. Георгије у Ирској 